identifikovanje-i-prevazilazenje

Identifikovanje i pravazilaženje blokada efiksasnosti

Pojam blokade efikasnosti sam uveo u psihologiju 1998. godine, kada sam se pripremao za nastup na kongresu primenjene psihologije u Berlinu.

Prvobitno sam verovao da postoje samo emocionalne blokade efikasnosti, a godinu dana kasnije definisao sam ukupno pet blokada efikasnosti koje se mogu primeniti na pojedince, grupe i organizacije. To su:

  1. emocionalne blokade
  2. kognitivne blokade
  3. motivacione blokade
  4. bihejvioralne blokade i
  5. navike i automatizmi.

Emocionalne blokade su posledica blokirajućih emocija (na primer: bes, strah, depresija, itd.).

Kognitivne blokade su posledica pogrešnog znanja ili neznanja, kao i pogrešnih načina mišljenja.

Motivacione blokade su posledica kvalitativno ili kvantitativno neadekvatne motivacije. Kvalitativna motivacija se odnosi na način na koji je neko motivisan da postigne željeni cilj, a kvantitativna motivacija se odnosi na intenzitet motivacije za postizanje željenog rezultata.

Bihejvioralne blokade se odnose na pogrešno ponašanje u određenoj situaciji. Navike i automatizmi mogu postati blokade ako se spontano primenjuju u novoj situaciji jer je njihovo obeležje da su izvan svesne kontrole. Praktično, automatski se primenjuje neadekvatna reakcija asocirana sa nekom draži u situaciji. Ako neko tokom vožnje automobilom u kritičnoj situaciji počne da pali cigaretu, onda je to navika koja može da omete vozača u snalaženju u kritičnoj situaciji i dovede do katastrofalnih posledica. Isto tako, ako neko po navici automatski odgovara na telefonski poziv tokom vožnje, posledice mogu biti katastrofalne.

Samo oni savetnici koji ne samo što znaju kako se ispoljavaju navedene blokade već i kako da se prevazilaze, mogu se smatrati kompetentnim za ovo područje. Pri tome nije dovoljno imati samo znanje, već i veštinu da se to znanje efikasno primeni.